Fizički pristup uređajima usled krađe ili gubljenja
Kako biste sprečili da neko fizički pristupi vašim uređajima, od suštinskog je značaja da ih čuvate. Ukratko, nemojte protivniku olakšati da ukrade ili čak privremeno uzme uređaj od vas. Zaključavajte uređaje ako ih ostavite kod kuće ili u kancelariji. Ili, ako mislite da je to bezbednije, stalno ih nosite sa sobom. Ovo naravno znači da je bezbednost uređaja povezana sa fizičkom bezbednošću vašeg radnog prostora (bilo da radite u kancelariji ili od kuće). Možda ćete morati da instalirate jake brave, kamere ili druge sisteme za video nadzor - naročito ako je vaša organizacija izložena velikom riziku. Podsetite osoblje da se prema svojim uređajima ponašaju kao velikom svežnju novčanica – dakle, da ih ne ostavljaju posvuda bez nadzora ili zaštite.
Šta ako vam ukradu uređaj?
Kako biste smanjili štetu ako vam neko ukrade uređaj – ili čak i ako mu samo kratkotrajno pristupi - obavezno naložite upotrebu jakih lozinki ili šifri na svim kompjuterima i mobilnim telefonima. U slučaju kompjutera ili laptopa važe isti saveti kao u odeljku koji je obrađivao lozinke. Kad je u pitanju zaključavanje telefona, koristite šifre od bar šest do osam cifara i izbegavajte da otključavate ekran povlačenjem prsta. Za dodatne praktične savete o zaključavanju ekrana, pogledajte Data Detox Kit (Paket za detoksikaciju podataka) koji je kreirao Tactical Tech. Ako koristite jake lozinke na uređajima onda će proitivniku biti mnogo teže da brzo pristupi podacima na njima u slučaju krađe ili konfiskacije. Sa jakom šifrom, aktiviranje prepoznavanja lica ili otključavanja otiskom je u redu, ali obavezno iste deaktivirajte (bez deaktiviranja jake šifre) pre visokorizičnih aktivnosti poput učešća u demonstracijama ili prelaska granice ukoliko se vi ili vaše osoblje brinete da će vam vlasti konfiskovati te uređaje.
Ako bilo koji uređaj u vlasništvu organizacije ima „pronađi moj uređaj“ funkciju, kao npr. Find My iPhone na ajfonu ili Find My Device na android telefonima, razmislite da tražite od osoblja da je uključe. Podstaknite osoblje da ove funkcije koristi i na svojim privatnim telefonima. Kad je ova funkcija uključena, vlasnik uređaja (ili osoba iz njegove liste kontakta u koju ima poverenja) mogu da lociraju uređaj ili izbrišu sve na njemu na daljinu ukoliko je ukraden, izgubljen ili konfiskovan. U slučaju ajfona, možete i da podesite uređaj da sam izbriše sav sadržaj na sebi nakon nekoliko neuspešnih pokušaja prijave. Takve funkcionalnosti za upravljanje uređajima postaju od kritičnog značaja za neku organizaciju u slučaju da uređaj sa osetljivim informacijama bude izgubljen ili dospe u pogrešne ruke.
A šta je sa enkripcijom uređaja
Važno je koristiti enkripciju, šifrovati podatke tako da budu nečitljivi ili neupotrebljivi na svim vašim uzređajima, naročito kompjuterima i pametnim telefonima. Trebalo bi da na svim uređajima u vašoj organizaciji po mogućnosti podesite nešto što se zove enkripcija celog diska. Enkripcija celog diska zapravo znači da je ceo uređaj šifriran tako da protivnik, ukoliko ga ukrade, ne bi mogao da izvuče sadržaj sa njega a da ne zna lozinku ili ključ koji je korišten za šifrovanje.
Mnogi moderni pametni telefoni i kompjuteri nude enkripciju celog diska. Apple-ovi uređaji poput ajfona i ajpeda, veoma zgodno uključuju enkripciju celog diska kada kreirate normalnu šifru za pristupanje uređaju. Apple-ovi kompjuteri koji koriste Mac operativni sistem imaju funkcionalnost po imenu FileVault koju možete da uključite kako biste omogućili enkripciju celog diska.
Windows kompjuteri sa pro, poslovnim ili edukacionim licencama nude funkcionalnost koja se zove BitLocker koju možete da uključite kako biste omogućili enkripciju celog diska. BitLocker možete da uključite ako pratite ova uputstva, ali isti možda prvo treba da odobri administrator vaše organizacije. Ako osoblje ima samo Windows licencu za kućnu upotrebu BitLocker im neće biti dostupan. Međutim, i dalje mogu da uključe enkripciju celog diska ako u podešavanjima Windows operativnog sistema odu na komandu ‘Update & Security’ > ‘Device encryption’.
Na android uređajima, od verzije 9,0 nadalje, enkripcija celog diska je uključena u fabričkim podešavanjima. Ako korisite relativno novi android telefon i imate šifru, trebalo bi da vam je uključena i enkripcija celog diska. Međutim, dobra je ideja da proverite podešavanja čisto da budete sigurni, naročito ako su vam telefoni stariji od par godina. Kako biste proverili, idite na Podešavanja > Bezbednost na vašem android uređaju. U okviru bezbednosnih podešavanja bi trebalo da pogledate pododeljak „enkripcija“ ili „enkripcija i akreditivi“ koji će vam ukazati na to da li je vaš telefon pod enkripcijom i ako nije, dozvoliti vam da je uključite.
Kod kompjutera (bilo da imaju Windows ili Mac operativni sistem), naročito je bitno da sve enkripcione ključeve (koje zovu ključevi za povraćaj) držite na sigurnom mestu. Ovi ključevi za povraćaj su u većini slučajeva u principu duge lozinke koje se mogu sastojati i od više reči. U slučaju da zaboravite vašu uobičajenu lozinku ili se desi nešto neočekivano (kao npr. kvar na uređaju), ključevi za povraćaj su jedini način da povratite svoje enkrriptovane podatke i, ukoliko je to potrebno, premestite ih na novi uređaj. Dakle, kad uključite enkripciju celog diska, obavezno te ključeve smestite na sigurno mesto, poput obezbeđenog naloga na klaudu ili u program za upravljanje lozinkama vaše organizacije.
Daljinski pristup uređaju – takođe poznat kao hakovanj
Pored fizičke bezbednosti uređaja, važno je i zaštiti ih od malvera. Vodič Security-in-a-Box (Bezbednost u kutiji) NVO-a Tactical Tech daje koristan opis malvera i važnosti izbegavanja istog, koje u blago adaptiranom obliku prenosimo u ostatku ovog odeljka.
Razumevanje i izbegavanje malvera
Postoje mnogi načini klasifikacije malvera (što je portmanto engleskih reči zlonamerni i softver) Virusi, spajver, crvi, trojanci, rutkitovi, ransomver i kriptodžekeri su sve tipovi malvera. Neki tipovi malvera se internetom šire preko mejlova, SMS-ova, lažnih sajtova i na druge načine. Neki se šire preko uređaja poput USB-a koji se koriste za razmenu i krađu podataka. I dok je u slučaju pojedinih malvera neophodno da nesvesna meta napravi grešku, drugi mogu da iz potaje zaraze ranjive sisteme, a da vi nigde ne pogrešite.
Pored generalnog malvera (koji se široko distribuira i meta mu je opšta javnost), ciljani malver se tipično koristi kako bi se uticalo na određenu osobu, organizaciju ili mrežu ili kako bi se isti špijunirali. Obični kriminalci koriste ove tehnike, ali to čine i vojne i obaveštajne službe, teroristi, lica koja uznemiravaju druge preko interneta, počinitelji nasilja u porodici i sumnjivi političari.
Kako god ih zvali, kako god da se šire, malveri mogu da unište kompjutere, ukradu i izbrišu podatke, dovedu organizacije do bankrota, ugroze privatnost i dovedu korisnike u opasnost. Ukratko, malver je zaista jako opasan. Međutim, postoje jednostavni koraci koje vaša organizacija može da preduzme kako bi se zaštitila od uobičajene pretnje.
Da li će nas antimalveri zaštititi?
Antimalver programi nažalost nisu kompletno rešenje. Ali, jako je dobra ideja da koristite neki osnovni, besplatni program kao osnovu. Malver se menja tako brzo i novi rizici se tako često pojavljuju da ne možete da se oslonite samo na takav program da biste se zaštitili.
IUkoliko koristite Windows bacite pogled na Windows Defender koji dolazi sa tim operativnim sistemom. Mac i Linux kompjuteri nemaju ugrađeni antimalverski softver, kao ni android ili iOS uređaji. Na tim uređajima (kao i na računarima koji koriste Windows) možete instalirati pouzdani, besplatni softver kao što su Bitdefender ili Malwarebytes. Ali ne oslanjajte se na njih kao na jedinu liniju odbrane pošto će sigurno propustiti neki od najciljanijih, najopasnijih novih napada.
Takođe pazite da skidate samo pouzdane antimalvere i antiviruse iz legitimnih izvora (poput gore navedenih internet stranica). Nažalost, postoje mnoge lažne ili kompromitovane verzije antimalverskog softvera koje mogu pre da naškode nego da vas zaštite.
Ukoliko koristite Bitdefender ili još neki antimalver u okviru organizacije, pazite da ih ne aktivirate istovremeno. Mnogi od njih će rad drugog antimalver programa identifikovati kao sumnjivu aktivnost i zaustaviti ga, što će dovesti do toga da nijedan ni drugi program ne funkcioniše kako treba. Bitdefender ili druge pouzdane antimalverske programe možete besplatno ažurirati, a Windows Defender se ažurira zajedno sa vašim kompjuterom. Postarajte se da se vaš antimalverski softver redovno ažurira (neke probne verzije komercijalnog softvera koje dobijete sa računarom prestanu da rade nakon što probni period istekne i tako zapravo predstavljaju pre rizik nego pomoć). Novi malver nastaje i distribuiše se svakodnevno, i vaš kompjuter će brzo postati još ranjiviji ukoliko stalno ne skidate nove definicije malvera i nove antimalverske tehnike. Ukoliko je to moguće, treba da softver podesite tako da se automatski ažurira. Ako vaš antimalverski program ima opcionu „uvek uključen“ funkciju, trebalo bi da je uključite i da razmotrite da povremeno skenirate sve fajlove na kompjuteru.
Ažurirajte uređaje
Ažuriranje je od suštinskog značaja. Instalirajte poslednju verziju operativnog sistema koji vaš uređaj koristi (Windows, Mac, Android, iOS, itd), i redovno ažurirajte taj operativni sistem. Ažurirajte i sav ostali softver, internet pretraživač i bilo koje njegove dodatne komponente. Instalirajte ispravke čim postanu dostupne, idealno tako što ćete uključiti automatsko ažuriranje. Što je operativni sistem na vašem uređaju ažuriraniji, to će biti manje ranjiv. Razmišljajte o ažuriranju kao stavljanju flastera na posekotinu. Pokriva ranu i uveliko smanjuje mogućnost infekcije. Takođe dezinstalirajte softver koji više ne koristite. Zastareli softver često predstavlja pretnju po bezbednost i možda ste instalirali alatku koju njen kreator više ne ažurira zbog čega je ranjivija na hakerske napade.
